Таг: београдска недеља

У јеку породичне расправе како ћемо провести годишњи одмор – ето нама наших милих Канађана! Да не дођоше, сигурно бисмо се помлатили: деца хоће у Грчку, жена би у Тунис, баба у Сокобању, а ја сам се надао – сплаварењу на Тари. Морао сам да лупим руком о сто да „заблуделима” развејем фатаморгану. Као патер фамилијас – врло обавештен о „финансијским...

Позвали нас Савчићи на ручак. Добар знак да нисмо пропали. Чим људи могу да приуште породично дружење – некад уобичајен, а данас заборављен облик чопоративног посећивања по кућама – значи, није све изгубљено. Има наде и за нас Београђане. Одувасмо и ову економску кризу! Стрпљиво смо сачекали да јој видимо леђа, притајили се... И она оде – сама, као и све друго што смо досад...

Враћам се кући с посла, из ноћне смене. Кашљуца „југић”, чангрља, бори се с душом „црвена муња”. Кад – мобилни! Идеално време за акцију вечитог „дежурца” на грудобрану наше породице. – Добро јутро, тетка Милице! Шта те мучи раном зором? – Знам, пиле, да си једини у фамилији ти будан па те зато зовем... – Не околишај, реци! Какви...

Суочени са огромном жељом и потребом потомства да упозна бели свет, и ми најзад одлучисмо да извадимо путне исправе. „Пасош за све!” – прогласили смо и назив акције који симболично означава намеру да сви чланови породице добију нову биометријску књижицу за путовање у иностранство. Ако изузмемо труцкање до Авале за Ђурђевдан, нисмо путовали – не памтим. Поготово не...

Неко нам муља по клими! Нисам параноичан: у Индији касне монсуни готово две недеље. Људи су се забринули. Шта ће бити са њиховим приносима пиринча? Хоће ли завладати глад? А у осунчаном Вимблдону безбрижно пикају тенис. Чуј, сунце у Вимблдону! Зар је потребан већи доказ да је у питању намештаљка! И коначно – на престоницу се у поменуте две последње седмице сручило толико кише да смо ми...

Деца нас увалила у посао. Позвала нам госте у кућу. Гомилу клинаца које су упознали у међународном спортском кампу пре две године. Умало да направим русвај, само ми гости фале. Пас нема за шта да нас уједе, а ми сад треба да глумимо благостање и да будемо љубазни и фини домаћини пред белосветском булументом. „Немој да си задрт, ћале, обнови мало енглески”, каже ми син преко...

У наредних шест месеци ми, привремени становници Београда моћи ћемо да посетимо изложбу диносауруса, коју у „Импулс холу” код хотела „Континентал” организује Природњачки музеј. Упознаћемо двадесетак сојева некад моћних животиња, видети десетак скелета ходајућих џинова, њихова голема јаја, лобање, гнезда младунаца, реплике отисака страшних стопа... – Е, да ми је...

Београд никако да се спусти на реке па решили Гиле и ја. Шетамо кејом, а он ми се поверава. Каже, има проблеме. Гомилу проблема.

– Ајде! Ма немој... – тапшем друга по рамену и узгред пресујем комарца на његовој жутој мајици. Настаде крвава флека. – Ето, један проблем мање! – показујем крилце монструма.– Шта те скокало: здравље, новац, Бојчица? Или све заједно... – скидам му терет с душе. Шљис! Удељујем и „заушку”. На врату му оток. Некад је тренирао бокс. Уме лепо да...

У односу на житеље осталих европских метропола, Београђани имају изузетну част и ретку привилегију да свакодневно учествују у алтернативној позоришној представи. Мултимедијалном перформансу! И то као главни актери! Али не на „даскама које живот значе”, већ на даскама над великим црним гуменим точковима који се врте и гурају необичну позорницу ка послу, факултету, школи, пијаци......

Ћеркица нам дорасла за малу матуру. Жени пада 25-годишњица велике. Мене стигло три деценије од тог „испита зрелости”. А баби прохујало... у-хуууу, неколико ратова од успешног полагања из прве. Срећа је запахнула наш дом. Дани славља се приближили. Растрчали смо се по граду да се обучемо. Треба те вечери изгледати пристојно међу школским друговима. Ваљда нећемо у крпама за...