Таг: београдска недеља

Романтика је упалила! Романтика увек упали! Нема ни моја жена санту у грудима! Знао сам то одувек, од трена кад смо се упознали. Од свег „оружја” у мом мушком арсеналу, о нашој будућој адреси пресудише звезде и звездице, бистри поточићи, шумски рај, дебела хладовина и, као круна, чист ваздух. И све то усред града – на Звездари! Побројао сам све ове предности омиљене ми...

Као и сваки прекаљени пецарош, коме је стало до сопственог задовољства и угледа на обали, баба Сока по цео дан припрема „прибор”. Чисти цегер од мрвица. Подмазује точкове на руским колицима. Гура кесе једну у другу, па нараслу лопту пегла длановима и пакује у преграду торбекање. Маниром аласа што стрпљиво проверава мрежу, премерава садржај фиоке с документима. Гледа да...

На редовну годишњу скупштину Лекси клуба на Карабурми утрчасмо у последњем тренутку. Готово да су прозвали све „активне” чланове. Моја жена се смести међу њих, у прве редове, а ја у последње, међу „симпатизере”. Председавајућа сликарка Анкица сриче имена понаособ, с уважавањем. Ова дама, припадница старе гарде, бди над чланством, нарочито над новим нараштајима. И помаже,...

После недавног обелодањивања нове верзије игре монопол, у којој се – на општи понос и дику – међу осталим светским метрополама појавила и наша престоница, моји укућани и ја ових дана смо ту белосветску занимацију још за корак унапредили. Окренули смо наопако талон и уместо далеких градова, иначе предмета „купопродаје” међу играчима, поставили сличице намирница из домаће,...

Протекле седмице, прича се, престоницу су окупирали припадници супертајне организације. Шушка се да су пристигли из целог света. Из Шпаније, Енглеске, Француске, Чешке, а има и оних који су потегли чак из Јапана, Кине, Бразила... Заједничка карактеристика: витак стас, дуга коса, не говоре много, елегантно одевени, углавном у црном, појављују се најчешће ноћу ко Зоро, одмереног корака и...

Стегла зима, стигле и кучеће свадбе. Једној од највећих у граду, у новобеоградском блоку, сведок сам од прошле суботе. Весело је, као на сваком венчању. Арлауче се већ седми дан. Директно у небо. Сватови – опијени будућношћу младенаца – завијају дању у облаке, ноћу на месец и звезде, а пред свитање у врхове солитера. Пристигли су из свих крајева престонице, ко учесници каквог...

После много перипетија, уселили смо се у руски павиљон. Фотељу, кревете и ормар расклопили смо да можемо да их провучемо кроз ходничак што води до нашег стана на шестом спрату, боље рећи келије од осамнаест квадрата. Телевизор дијагонале 72 центиметра нисмо расклапали – подигли смо га споља, сајлом, и убацили кроз прозор. Исто смо урадили и с фрижидером. Нека је благословен архитекта:...

Не зна се коме је првом пало на памет да изађе на залеђено Савско језеро. Неком непромишљеном. Неодговорном. Брзоплетом. Можда неком екстремном спортисти. Волимо ми све екстремно: политику, економију, а спорт нарочито. Удари крв у лице, обузме страст, тело се укрути и... Јурииииш! Ономе ко прежали сопствени живот, јурцање по несигурном терену је игра! Песма! Џабе што из управе Аде Циганлије...

Дошли нам „наши” Словенци. Нило и Лула. Пријатељи из младости. Пре него што су отишли трбухом за крухом у дежелу пре двадесет година били су Данило и Љубица. Последње две-три Нове године са хиљадама својих земљака дочекују на улицама и трговима Београда, а овог јануара, већ засићени сурфовањем по престоничким кафанама и сплавовима, пожелели су да с нама, у кућној режији, дочекају...

Као безнадежан случај, отпуштен сам са реуматолошког. За шест месеци, колико сам табанао по ординацијама, нема шта ми нису радили. Куцкање по костима и зглобовима, лупкање по врату, кичми, вежбе на струњачи, масаже... Ништа није помогло! Бол – све већи! Руке и ноге и даље трну... – Иди у Мали Мокри Луг... – рече ми начелник испраћајући ме. – Медицина нема одговоре на...