Таг: Владимир Милутиновић

Кад је пре неколико месеци, бранећи политику владе у вези са Косовом у скупштини, премијер Ивица Дачић изјавио да је он „своју лекцију научио” и да му је чудно што га на „стару политику” враћају номинално проевропске странке, ту своју оцену није до краја елаборирао, али су сви знали да се у тој изјави ради о суштини косовске политике владе и некој промени која је кључна. Нова политика требало...

Српска јавност се тренутно, по свој прилици, налази на крају једног пропагандног циклуса у вези саобјављивањемподатака о контактима председника владе Ивице Дачића. Некако се осећа да све што се појавило у току овог процеса више није тема и да би најбоље било да буде заборављено. Па,ипак, то се неће десити из простог разлога што су могућности за манипулацију јавности ограничене а пропагандни...

Данас као да се остварује Ђинђићево „предсказање” да ће се с нама срести у будућности. Сећам се да је нова гувернерка у кампањи изражавала поштовање према њему, Ђилас га цитира, док је Весна Пешић недавно оценила да нова влада, прва после Ђинђићеве владе, води Србију искрено у ЕУ и реалистично прилази решавању косовског проблема. Чини се да је данас политика Зорана Ђинђића прихваћена скоро од...

Сада када се подршка уласку Србије у Европску унију први пут спустила испод 50 одсто, требало би да поново запитамо: Шта је за нас ЕУ? Очигледно је да ЕУ у нашем јавном говору има више значењаи док та значења не почнемо разликовати нећемо знати зашто је неко против а неко за ЕУ. Европска унијаза нас има барем четири значења. ЕУ је најпре заједница народа који живе у миру, који су превазишли...

У Србији се о јавном сектору обично говори да је превелик, да у њему има много људи који не раде ништа и да би требало отпустити хиљаде радникакако би се све довело до европских стандарда. При томе се узима као аргумент велики проценат запослених у овомсектору у односу на укупан број запослених. Али, овај начин мерења јавног сектора није једини могући. Јавни сектор – болнице, школе и државна...

Каравани пролазе, политичари се смењују на власти, али начин размишљања остаје. Тако се у нашој јавности стално чује жал што нема више идеологије, што су политичари постали прагматични и следе само властите тренутне интересе. Алтернатива која нам је понуђена је или потпуна беспринципијелност или какви-такви принципи. Не принципи којих се неко обавезно држи него више списак циљева који добро...

Стара изрека из народне песме поново је актуелна ових дана. Најпре је Александар Вучић похваљен да је поступио ни по бабу ни по стричевима када је Милици Делевић понудио место министра спољних послова, а затим је и Јово Бакић на овим страницама позвао напредњаке да на исти начин обуздају насилнике који се повезују с њима. Политичари стално тврде да се руководе општим интересом, а не својим...

Пометња и конфузија у којој су се нашли политичари последњих недеља довољно је очигледна, али ова колумна неће бити о томе, већ о пометњи у јавности. Најпре смо месец дана попут сирочића стрпљиво чекали да поново добијемо поглаваре. Нисмо се опредељивали ни лево ни десно, нити смо постављали икакве услове. За то време све комбинације су биле могуће, а политичари нису изјављивали ништа...

Сада, када постоји могућност да политички плен пређе из руке у руку, многи се осећају узнемирено и забринуто. Шта ће се сада десити када Николић и напредњаци преузму све? Иако је ова брига делимично разумљива, требало је почети бринути много раније, управо онда када је плен нарастао толико да је обухватио то све. Тако се показало да симулакрум демократије, у који смо полако улазили, има...

С обзиром на то да они најбоље познају материју, можда би требало веровати нашим политичарима када кажу да се на предизборне активности може изгубити читава година. Избори код нас нису време одлуке и промишљања него време у коме се ниво јавног мњења спушта до те мере да прелази у андерграунд. У њему владају усвојене пи-ар стратегије странака, а политичка понуда се своди на једног или два...