Svađa direktora zbog Tihomirove žene

Moji prvi dani u Jekaterinburgu prolazili su mirno i sporo. Sve je bilo onako kako mi je generalni direktor obećao, trebalo je samo priviknuti na novu sredinu. Na gradilištu smo imali menzu i jedna od kuvarica govorila je srpski. Jedan kolega mi je rekao da se zove Tamara, dosta dobro govorila je srpski. Njene koleginice zvale su je Bosanka. Kasnije sam saznao da joj je muž Srbin iz Bosne i da su 15 godina u braku.

Šest godina proveli su u Bosni i ona je tamo dobro naučila srpski jezik. I njen muž je  radio u našoj firmi. Nagovarala je muža da ne prihvati posao u Rusiji jer je želela da ostanu u Bosni. Tamo su imali svoju kuću, oboje su bili zaposleni, nisu mnogo zarađivali ali živeli su bez  stresa. Muža je upoznala kada je radio u Jermeni preko jedne srpske firme. Kada se udala pratila je muža po ruskim gradovima u kojima je on radio.

Rodila im se jedna pa druga kćerka i zajedno sa decom su često menjali mesta boravka. Govorila je da joj se smučio takav život, česte selidbe  teško su joj padale.

Kada su kćerke pošle u školu odveli su ih kod njenih roditelja u Gruziju. One su pohađale rusku školu i govorile su ruski i gruzijski jezik. Tvrdila je da starija kćerka želi da studira srpski jezik. Ona i muž su još nekoliko godina radili u Rusiji i onda su otišli u Bosnu. Sagradili su kuću u Bijeljini i tamo živeli i radili do dolaska u našu firmu. Njen muž Tihomir bio je bravar i smatrali su ga dobrim majstorom. Problem je bilo njegovo ponašanje.

Jednom je u pijanom stanju o direktoru našeg predstavništva rekao mnogo ružnih i uvredljivih reči. Direktoru se to nije svidelo i kad je Tihomir tražio da ide na godišnji odmor nije mu odobrio. On je ipak otputovao u Bosnu dok je Tamara ostala u Rusiji. Posle dve nedelje zvao je da pita kad da kupi kartu za povratak, ali mu je sekretarica odgovorila da ne treba da se vraća. Direktor predstavništva je procenio da on više nije potreban.

Pošto je ostao bez posla Tihomir je želeo da se i Tamara vrati u Bosnu, ali ona to nije želela. Kad je za to saznao direktoru nije bilo prijatno jer se ispostavilo da je on razbio jednu porodicu. Da je znao šta će se dogoditi on bi postupio drugačije. Šta uraditi da bi se ona vratila mužu?

Zato je odlučio da se i njoj zahvali na saradnji. Međutim, na to je reagovao direktor gradilišta koji je iskoristio Tihomirovo odsustvo i sa Tamarom započeo romansu.

Spor dvojice direktora morao je da rešava generalni. On je direktoru predstavništva rekao da je njegova prva odluka bila ispravna i profesionalna ali je druga bila pogrešna.

Naglasio je da on nema mogućnosti da bilo kome čuva ni brak ni ženu. Na kraju ona je nastavila da radi. Tihomir je nekoliko meseci radio u jednom sibirskom gradu, želeo je da mu se Tamara pridruži, ali ona je ostala u našoj firmi. Pošto je bio nezadovoljan uslovima koje je imao u toj firmi Tihomir je odlučio da se ponovo vrati u Bosnu. Doputovao je u Jekaterinburg i ubeđivao je Tamaru da pođe sa njim, ali ona nije htela.

Objekat smo završili. Tamara je sa našim direktorom gradilišta otputovala u Tjumenj. On je tamo počeo da radi u jednoj srpskoj firmi, a ona u nekoj prodavnici. Jednoj koleginici rekla je da se više neće vraćati u Bosnu. Želi da kćerke dovede u Rusiju i da im pomogne da se priviknu na novu sredinu. Rekla je još da zna da je u vezi sa oženjenim čovekom i da je svesna da ta veza nema perspektivu. Tvrdila je i da ne želi da se vezuje za nekog ko je 20 godina stariji od nje, ali trenutno se sa njim oseća sigurnije.

Nekoliko godina kasnije saznali smo da Tamara i dalje sa istim saputnikom menja ruske gradove. Nije uspela da kćerke dovede u Rusiju, jer za to nije obezbedila novac. Umesto srpskog njihova starija kćerka studirala je ruski jezik. Tihomir je u Bosni živeo sam. Sa decom je retko komunicirao. Jedan kolega je tvrdio da da pije mnogo više nego što je pio ranije.

Goran Antonić