Кад директора избацују из стана

Набављач за наша градилишта у Самари говорио ми је да је јако тешко трговати са Русима. Слично је мислио и наш шеф набавне службе који је радио у Москви и који је координирао набавним службама по осталим градовима у којима смо имали градилишта.

Нисам се слагао са њима. Моја искуства у раду са локалним радницима и представницима фирми са којима смо сарађивали нису била лоша. Кроз полемике набављач и ја често смо разматрали питање: „Ко је гори, ми или они“? Ја сам увек акценат стављао на чудаке међу нашим радницима.

Много пута директор једног градилишта кад се разбесни говорио је: „Да нас нема требало би нас измислити!“

На свакакве преваре су наши људи били спремни. Странпутице на којима су се неки налазили биле су у супротности са сваком здравом логиком. Поступке многих од њих не могу ни објаснити. Много пута кад чује неку догодовштину која је запрепашћујућа и до тада незабележена, директор представништва би кроз шалу говорио: „Кад би Кустурицу неко натерао да са нама проведе недељу дана, он би направио бар два нова филма.“

Наводећи разне примере доказивао сам набављачу да смо ми и непоновљиви и ненадмашни. Он ми је узвраћао тврдњом да међу нашим радницима има много оних који су и необразовани и неиживљени и да они нису прави узорак.

Даље је тврдио да су међу онима са којима он ради образовани, културни људи, људи од којих не очекујеш лоше, а уследи запрепашћење.

Чудио сам се како већ трећу годину радим у Русији, а нисам наишао на тако нешто.

У међувремену смо добили новог директора представништва. Набављач је раније радио с њим у Новосибирску и желећи да му укаже поштовање одлучио је да му он нађе адекватан стан. Радник који се бавио пословима смештаја и исхране није имао ништа против. Директор је био задовољан станом. Отприлике три недеље после његовог доласка, у време ручка, зазвонио му је телефон. Син власника стана у коме је живео тражио је да му да кључ од стана, јер он хоће нешто да види у стану. Директор је рекао да се стан може видети само у његовом присуству. Још је нагласио да је стан изнајмио од његовог оца и да га само уз очево одобрење њему може показати.

Син власника стана је кренуо са ружним и увредљивим речима, почео је да прети. Директор му је одговорио да се тако не разговара са старијим човеком и нагласио је да ће о свему томе разговарати са његовим оцем. Међутим, овај је постајао све гласнији и у својим претњама је отишао предалеко.

Директор му је спустио слушалицу, он је поново звао, директор није одговарао на позив. Набављач је био заједно са нама и одмах је назвао власника стана. Нажалост, он је био недоступан. И њему и директору рекао је да ради у Волгограду и да у Самару долази само викендом. Он и набављач били су сагласни да је власник стана озбиљан човек и да се од њега овако нешто није могло очекивати. Ипак, непријатност коју је директор доживео терала га је да буде опрезан. Замолио је набављача и радника задуженог за смештај да пођу са њим и да заједно уђу у стан. Наглашавао је да младић са којим је разговарао није деловао нормално. Они су кренули заједно са њим. Кад су дошли испред стана, видели су газдиног сина са двојицом момака како покушавају да обију стан. Директор је одмах позвао полицију, а они су кренули да беже. Газдин син је наставио са претњама, тврдећи да има људе у градској администрацији. Претио је да ће да нам затвори градилиште и да ће нас истерати из Самаре. Набављач је поново назвао власника стана. Био петак и он је био на путу ка Самари. Пошто му је речено шта се догодило, рекао је да се налази близу града и да ће одмах доћи у стан. Директор је отишао у хотел и рекао је својим сарадницима да организују да се све његове ствари покупе и пренесу у хотел.

Власник стана је заиста брзо дошао, а и полиција. Направили су записник и нагласили да ће урадити све што је у њиховој надлежности. Рекли су нам да се са власником договоримо шта и како даље. Он је тврдио да се то десило само зато што њега нисмо успели да позовемо. Заправо, он је путовао ка Самари и на том делу пута није био доступан. Предлагао је да наставимо са најмом стана.

Набављач је позвао директора и рекао му шта он предлаже. Директор је искључио ту могућност и замолио га је да са градилишта довезе кафе куварицу и да је замоли да му опере судове. Рекао је да му је од претходног дана остала пуна судопера неопраних судова. Набављач је одмах кренуо да је довезе, а са власником стана је остао човек који се бави смештајем радника.

Схвативши да више нећемо изнајмљивати његов стан, власник је постао крајње непријатан. Тражио је да се почне одмах са избацивањем ствари, није хтео да чека кафе куварицу. Кад је она дошла, није јој дозвољавао да пере судове. Захтевао је да их пакујемо неопране. Набављач је кренуо у озбиљну расправу са њим.

После неколико минута надвикивања, набављач му је припретио да ће поново позвати полицију и да ће тражити да они присуствују преузимању ствари. Власник се мало зауставио, њих двојица су паковали ствари, а кафе куварица је успела да опере судове. Све време је неопране судове користио као аргумент да докаже да је у његовом стану хаос, да такав свињац никада није видео.

Набављач му је узвраћао речима да није видео оца који се не стиди таквог сина и који разбојништво свог сина покушава да правда неопраним судовима. Разишли су се без поздрава.

Сутрадан ми је набављач испричао шта се све догодило и питао ме је: „Ко је гори, ми или они?“